Har bir davlat taraqqiyot sari odimlar ekan, doimo tarixga nazar tashlab, mavjud urf-odatlar, an’analar hamda qadimiy yodgorliklarni o‘rganishga va saqlashga intilishi tabiiy hol. Bu borada esa muzeylarning o‘rni beqiyos. Chunki ular o‘tmishdan kelgan madaniyat, ma’rifat, tabiat yodgorliklarining yaxlit tizimga solingan yig‘indisi bo‘lib, amaldagi tartiblarga muvofiq saqlanadi va namoyish qilinadi.

1977 yildan buyon dunyoda an’anaviy tarzda 18-may Xalqaro muzeylar kuni sifatida nishonlanib kelinmoqda. Joriy 2018 yilgi Xalqaro muzeylar kuni «Muzeylarda zamonaviy texnologiyalar: muzey va ko‘r ... Читать дальше »

Ko'rishlar: 390 | Qo'shilgan: doynub | Sana: 12.05.2020 | Sharhlar (0)

Ўзингга боқ, ўзингга!
Аслингга, сўзингга, нафсингга.
Ўзгани қўй. Ким нима еди, нима кийди, сенга нима? 
Сен ўзингни илм билан, севги билан, шафқат билан парвариш қил. Ана шундагина  чин Инсонлик ҳимматига етасан!


instagram.com/angren_muzey www.angrenmuzey.uz t.me/angren_muzey

Ko'rishlar: 281 | Qo'shilgan: doynub | Sana: 12.05.2020 | Sharhlar (0)

Бир пайтлар Муҳаммад исмли сув сотувчи йигит бўлиб, ҳар куни бозорда аравасини судраб сув сотар экан. Одамлар унинг гўзал одоби-ю, гап-сўзларига жуда ошиқ эканлар. 
Сув сотувчи йигитнинг довруғи подшоҳгача етиб келибди. Шунда подшоҳ вазирига "Сув сотувчи Муҳаммад исмли йигитни ҳузуримга келтиринг", дебди. Вазир тезда бозорга бориб, уни ахтариб топиб, подшоҳнинг ҳузурига келтирибди.
Подшоҳ Муҳаммадга деди:
- Бугундан бошлаб бозорларда эмас, балки  мана шу саройда ишлайсан. Меҳмонларимга гўзал одобинг ила сувингни улашасан ва ёнимда ўтириб, сени машҳур этган нодир ҳикояларинг ҳақида менга сўзлаб берасан.
Муҳаммад:
- Сиз нима десангиз шу Мавлоно, - дебди.

Ўша куни Муҳаммад уйига бориб, завжасига хуш-хабарни ҳурсанд бўлиб етказибди. Эртасига аравасини ювиб, ялтир ... Читать дальше »

Ko'rishlar: 296 | Qo'shilgan: doynub | Sana: 12.05.2020 | Sharhlar (0)

Лампочкани ихтиро қилган Эдисон болалик пайтида уйига қайтиб: "Мана бу мактаб идорасидан мактуб!" деб онасига бир қоғозни узатди. Онасининг кўзи жиққа ёшга тўлиб, мактубни жажжи боласига ўқий бошлади: 
"Ўғлингиз ўта иқтидорли, мактаб унга ва унинг қобилияти учун кичиклик қилади. Уйида таълим ола қолсин!".
Бир неча йиллар ўтди. Инсоният тарихидаги энг улкан ихтирочи Эдисоннинг онаси вафот топди. Кунларнинг бирида онасининг эски шкафини титкилаётган эди, қуйидагича ёзилган мактубни топиб олди: 
"Ўғлингиз ўта беақл, эртадан мактабга кирмасин!"
Эдисон узоқ вақт йиғисини тўхтата олмади. Шундан кейин хотиралар дафтарига қуйидаги сатрларни битди:
Эдисон ўта калтафаҳм бола эди. Лекин онасининг гўзал хизмати сабабли талант соҳибига айланди.


... Читать дальше »

Ko'rishlar: 317 | Qo'shilgan: doynub | Sana: 12.05.2020 | Sharhlar (0)


Тошкент музейлари

МУЗЕЙЛАР – 1917 йилгача Тошкентдаги биринчи ва ягона музей Тошкент музейи бўлган. 1917 йилдан кейин турли ихтисосдаги кенг экспозицияларга эга бўлган Музейлар ташкил этила бошлаган. 1918 йил князь Н.Романов саройида унинг мусодара қилинган коллекцияси асосида Бадиий музей (ҳозирги Ўзбекистон давлат санъат музейи), 1921 йил Эски шаҳар музейи, 1926 йил Ўзбек Эски шаҳар музейи ташкил қилинган. Маданий тараққиёт янги Музейлар ташкил қилиш ва мавжуд Музейларни қайта жиҳозлаш зарурлигини тақозо этган. Ўрта Осиё музейининг геология, зоология, ботаника ва антропология бўлимлари, қишлоқ хўжалиги музейи ва ҳайвонот боғи Табиат музейига айлантирилди. Республика кўргазмалари негизида Политехника музейи (1933), Амалий санъат музейи (1937; 1937–91 йилларда Амалий санъат асарлари доимий кўргазмаси) ташкил қилинди; Адабиёт ... Читать дальше »

Ko'rishlar: 326 | Qo'shilgan: doynub | Sana: 11.05.2020 | Sharhlar (0)

 

Muzey (yun. musion — muzalarga bagʻishlangan joy) — tarixiy, moddiy va maʼnaviy yodgorliklarni toʻplash, saqlash, oʻrganish va targʻib qilish ishlarini amalga oshiruvchi ilmiy, ilmiy-maʼrifiy muassasa. Muzey xazinasida, asosan, moddiy va tasviriy narsalar, shuningdek, sanʼat asarlari jamlanadi, shu bilan birga yozma manbalar (qadimdan hozirgi davrgacha boʻlgan tarixiy qimmatga ega qoʻlyozmalar, bosma hujjatlar, kitoblar) saqlanadi.


Turlari
Zamonaviy muzeylarning koʻplariga tadqiqot va taʼlim-tarbiyaviy vazifalarning bir butunligi xos. Muzeyning oʻziga xos ilmiy ommaviy va tarbiyaviy shakllari — ekspozitsiya, koʻrgazmalar. Zamonaviy ilmiy tasnifda muzey tur va sohalar boʻyicha farqlanadi. Ijtimoiy vazifasiga ... Читать дальше »

Ko'rishlar: 311 | Qo'shilgan: doynub | Sana: 11.05.2020 | Sharhlar (0)

« 1 2 ... 23 24 25 26 27 ... 49 50 »